Prikazaću vam jedan kratak isečak iz psihoterapije, gospođe koja je dolazila 2 godine, koji ilustruje značaj setinga u psihoterapijskom procesu.

Iako to nije bio deo njene simpomatologije, ova gospođa je uporno na početku svake seanse odlazila da popravi sliku na zidu savetovališta, koja je u njenim očima, zasigurno krivo stajala. Terapeut je više puta interpretirao ovaj klijentkinjin postupak, ali ona je samo odgovarala da joj se prosto čini da slika stoji nakrivo. Nakon skoro godinu dana terapije, gde je u fokusu bio njen problematičan odnos sa ocem (koji je zamislite slučajnosti bio slikar ), napravila je veliki “proboj”, kada je konačno uspela da oprosti svom ocu, to što je varao njenu majku. Tom prilikom je rekla: “Baš kao ova slika na zidu…konačno da stoji onako kako treba!”. Nakon ove seanse, gospođa više nikad nije popravljala položaj slike, jer je u njenoj percepciji slika zauvek ispravljena, onog trenutka kada je ona uspela da razeši odnos sa svojim tatom. Iz ovog primera se vidi, da ako ne vodimo računa o setingu, o tome da u prostoriji za rad uvek sve bude na svom mestu, ovakvi detalji bi nam vrlo lako promakli i ne bi mogli da ih terapijski adekvatno obradimo i iskoristimo.